U „Studiji pogonske spremnosti osnovne rudarske mehanizacije i „Studiji izvodljivosti unapređenja procesa održavanja rudarske mehanizacije uvođenjem sistema agregatne zamene“, navedene su potrebne aktivnosti, agregati, rezervni delovi, rekonstrukcije i revitalizacije opreme, kojima se može optimizovati i unaprediti održavanje i povećati pouzdanost opreme na površinskom kopovima EPS-a, kaže Goran Vojvodić, pomoćnik direktora Direkcije za proizvodnju uglja za mašinstvo.
Do završetka izgradnje termokapaciteta bloka B3, snage 350 MW, i njegovog stavljanja na mrežu, neophodno je postepeno povećavati proizvodnju uglja na Površinskom kopu „Drmno” sa sadašnjih devet na 12 miliona tona uglja godišnje. Otkopavaće se istim bagerima koji sada rade na kopu „Drmno“. Da bi se ovi rezultati postigli, neophodna su duža radna vremena, odnosno bolje vremensko i kapacitetno iskorišćenje osnovne rudarske mehanizacije, saznajemo u Direkciji za proizvodnju uglja kostolačkog ogranka EPS-a.
– Parametri za analizu efikasnosti rada kopa su veoma kompleksni i odnose se, pre svega, na ostvarenu proizvodnju, efektivno vreme rada bagera, vremensko i kapacitetno iskorišćenje i zastoje koji su ga pratili: tehnološki, mašinski, elektro, vulkanizerski zastoji, servisi i investiciona održavanja. Upravljanje ovim parametrima i njihovo poboljšanje je ključno za ispunjenje predviđenih bilansa proizvodnje uglja – rekao nam je Goran Vojvodić, pomoćnik direktora Direkcije za proizvodnju uglja, za mašinstvo.
– U „Studiji pogonske spremnosti osnovne rudarske mehanizacije i „Studiji izvodljivosti unapređenja procesa održavanja rudarske mehanizacije uvođenjem sistema agregatne zamene“, kako objašnjava Vojvodić, navedene su potrebne aktivnosti, agregati, rezervni delovi, rekonstrukcije i revitalizacije opreme, kojima se može optimizovati i unaprediti održavanje i povećati pouzdanost opreme na površinskom kopovima EPS-a. Za PK „Drmno“ je neophodno da se realizacija ovih aktivnosti započne što pre i da se one završe do početka stavljanja bloka B3 na mrežu.
Pojedini sistemi rade sa većim zastojima, duži su periodi opravki i ovo je posebno izraženo na jalovinskim sistemima sa najstarijom opremom, gde su potrebna veća ulaganja u rekonstrukcije i modernizaciju opreme (zastarela tehnička rešenja pogona, otežana nabavka rezervnih sklopova i agregata). Ovo negativno utiče i na vreme i kvalitet investicionih opravki mehanizacije. Revitalizacijom se produžava vek trajanja i poboljšavaju osnovne karakteristike bagera (pouzdanost u radu , efikasnost održavanja, bezbednost osoblja na bageru, ekološki aspekti itd.)
– Radi bitnog produženja veka i kvaliteta rada bagera treba istražiti uzroke nepovoljnog ponašanja pojedinih funkcionalnih i konstrukcionih celina na bageru, a koje su dovodile do oštećenja i kvarova, te na osnovu toga stvoriti podloge za planirane zahvate revitalizacije kaže Vojvodić. – Do tih podloga se dolazi svestranom analizom i ispitivanjima, merenjima, uvidom u istorijat rada i održavanja, proračunskom analizom postojeće konstrukcije, itd. Procesom modernizacije pojedinih funkcionalnih celina, sklopova i elemenata vrši se zamena komponentama novije generacije. Modernizacija je potrebna i radi zamene komponenata koje se više ne proizvode zbog zastarelosti, pa ih je teško ili nemoguće nabaviti, naročito električne i hidraulične komponente.
– Činjenica je da su rukovaoci i održavaoci integralni deo sistema površinske eksploatacije i da značajno utiču na njegovu pogonsku spremnost, efektivnost i sigurnost. Upravo zbog toga, revitalizacija i modernizacija neizostavno moraju biti praćene odgovarajućom obukom rukovalaca i održavalaca. Značajna je i promena sistema održavanja uvođenjem koncepta agregatne zamene čije su osnovne prednosti: skraćenje vremena zastoja sistema, smanjenje nivoa veština održavalaca koje su neophodne za vraćanje mašine u stanje pogonske spremnosti. Sa druge strane, koncept agregatne zamene zahteva specifičnu strukturu funkcije održavanja na površinskim kopovima, odnosno ulaganja u njenu reorganizaciju, u infrastrukturu i logističku podršku neophodnu za primenu pomenutog koncepta – rekao je Vojvodić.
Povećanje efikasnosti
– Za povećanje efikasnosti rada neophodno je i podizanje tehničke i radne discipline, optimalni tehnološki postupci, obezbeđivanje finansijskih sredstava za održavanje u skladu sa sadašnjim stanjem na tržištu repromaterijala, crne i obojene metalurgije -ističe Vojvodić. -. U „TE‐KO „Kostolac“ potrebna je hitna revitalizacija u cilju povećanja vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja. Redosled ulaska u revitalizacione aktivnosti određen je na osnovu trenutnog stanja mašina, mogućnosti da se pripreme potrebni rezervni delovi, kao i mogućnosti povlačenja mašina iz eksploatacije zbog višemesečnih zastoja tokom revitalizacije i modernizacije. Svakako, u narednom periodu može doći do promena vezanih za obim i prioritete revitalizacije, saglasno tehnološkim zahtevima, dinamici nabavke opreme ili eventualno zbog nastalih havarija, kao i dužih zastoja.
Izvor: EPS Energija Kostolac
