Pokretanjem javne nabavke za izradu glavnog rudarskog projekta otvaranja ležišta „Kostolac – Zapad“ nastavljene su aktivnosti na realizaciji strategije razvoja kostolačkog ugljenog basena, kaže Veselin Bulatović, direktor za proizvodnju uglja u ogranku „TE-KO Kostolac“.
On naglašava da su EPS i ogranak „TE-KO Kostolac“ proteklih godina uložili znatna sredstva u istraživanje novog ležišta uglja „Kostolac-Zapad“, koje se nalazi u okviru katastarskih opština Dubravica, Batovac i Brežane.
− Zapadni deo Kostolačkog ugljenog basena raspolaže znatnim eksploatacionim količinama lignita. Istraživanja su pokazala da u ležištu ima oko 350 miliona tona uglja, a da se iznad ugljenog sloja nalaze takođe znatne količine šljunka. Eksploatacione rezerve šljunka iznose 14,35 miliona kubika i mogao bi da se plasira na tržište – kaže Bulatović.
− Površinski kop „Drmno“ trenutno snabdeva ugljem četiri termobloka u Kostolcu, a uskoro će da snabdeva i peti, koji je u izgradnji. Rezerve uglja na kopu ograničene su na oko 200 miliona tona, što je dovoljno za snabdevanje kostolačkih blokova ugljem do 2038, odnosno 2039. godine, za kada je planiran i završetak iskopavanja uglja u ležištu „Drmno“. Termoblokovi u Drmnu B1, B2 i novi blok B3, koji je u izgradnji, najsavremeniji su blokovi u pogledu ispunjavanja ekoloških standarda. Zato su EPS i ogranak „TE-KO Kostolac“ za ove termokapacitete ukupne instalisane snage 1.050 megavata tražili novi izvor snabdevanja ugljem i on je pronađen u zapadnom delu kostolačkog ugljenog basena.
Bulatović je objasnio da su se u odnosu na stepen istraženosti ležišta „Kostolac-Zapad“ stvorili uslovi da se počne sa izradom izvođačkih projekata kao što su glavni rudarski projekat za otvaranje kopa „Kostolac Zapad“, tehnički i drugi izvođački projekti.
− S obzirom na situaciju sa ugljem u Srbiji, došlo se do ideje da se ubrza otvaranje ugljenog ležišta „Kostolac-Zapad“. Prema ovom konceptu, novi kop bi se otvarao i proširivao u dve faze. U prvoj fazi planirana je kupovina većeg sistema za otkrivanje jalovine i manjeg rudarskog sistema za iskopavanje uglja, s godišnjom proizvodnjom od tri miliona tona. Ta količina uglja iz novog ležišta povećala bi za oko 10 odsto ukupne količine uglja koje pristižu u Obrenovac iz RB „Kolubara“ i za isto toliko bila bi povećana toplotna vrednost uglja koji bi se sagorevao u TENT- u. Taj ugalj bi se trajno prevozio baržama za Obrenovac. Reč je o ulaganjima manjim od 300 miliona, evra, a sve aktivnosti mogle bi da počnu već 2027. godine – rekao je Bulatović.
On je dalje objasnio da bi se u drugoj fazi, od 2033. godine, novi kop razvijao sukcesivnim transportom osnovne rudarske mehanizacije s kopa „Drmno“. Kako bi rudarski sistemi završavali iskopavanje na kopu „Drmno“, tako bi se transportovali prema novom ležištu i uključivali u proizvodni proces iskopavanja uglja i jalovine .
− Kako bi se smanjivala proizvodnja na kopu „Drmno“, tako bi se povećavala na novom kopu. Sve pojedinosti faznog otvaranja površinskog kopa „Kostolac – Zapad“ biće definisane glavnim rudarskim projektom otvaranja površinskog kopa − rekao je Bulatović.
Otvaranje novog površinskog kopa bilo bi od velikog značaja za ukupnu energetsku stabilnost Srbije.
Manje otkrivke za više uglja
Prirodni uslovi za eksploataciju uglja iz ležišta „Kostolac – Zapad“ znatno su povoljniji nego na površinskom kopu „Drmno“. Koeficijent otkrivke u odnosu na ugalj na kopu „Drmno“ iznosi 1:5. To znači da za tonu uglja treba otkopati pet kubika jalovine. U zapadnom kostolačkom ugljenom basenu taj odnos je povoljniji i iznosi 1:3,5. Osim toga, jalovinu čini kvalitetan moravski šljunak, koji bi mogao da se prodaje građevinskoj industriji, ne samo u zemlji već i u inostranstvu.
Izvor: EPS Energija Kostolac
