Ćirikovačka deponija spremna za rad u zimskim uslovima, stanje na kasetama stabilno kako bi se zadovoljile potrebe obe kostolačke TE.
Završene su sve aktivnosti neophodne za funkcionisanje deponije pepela i šljake u zimskim uslovima rada. Zajedno sa zaposlenima u Sektoru održavanja Termoelektrane „Kostolac B“ servisirali smo sve pumpe i kompletne linije, tako da sa dobrom kondicionom spremom same deponije ulazimo u zimski period. Ako posmatramo funkcionisanje deponije pepela i šljake u toku cele godine, zimski period je uvek najzahtevniji i najkritičniji, zbog čega smo s posebnom pažnjom i sredili sve što je trebalo u periodu kada su i termolektrane bile u remontu. Servisiranje svih segmenata ćirikovačke deponije pepela i šljake je preduslov za neometan rad, kaže Branko Stević, rukovodilac Deponije pepela i šljake u Ćirikovcu.
Govoreći o samom kapacitetu, Stević kaže da deponija pepela i šljake „Ćirikovac“ zadovoljava potrebe obe kostolačke termoelektrane.
− Stanje na kasetama u okviru deponije je stabilno. Na kaseti 1 ima dovoljno prostora za deponovanje pepela i šljake do proleća 2022, i to za smeštaj kompletne proizvodnje pepela i šljake iz termoelektrana „Kostolac A“ i „Kostolac B“. Nameravamo da do marta naredne godine privedemo kraju radove na izgradnji kasete 2 do kote 77. Ukoliko nas vreme posluži, ovo može biti završeno i ranije. Nakon toga, imaćemo dovoljno prostora za pepeo i šljaku sve do kraja 2023. godine − rekao je Stević.
Za 2022. planirani su sveobuhvatni radovi na proširenju kapaciteta ove deponije, a ove godine privode se kraju neophodne pripreme za realizaciju usvojenih planova.
− Radovi na završetku prve i druge faze na deponiji obavljaće se po tehničkom rudarskom projektu. Prema planu, radovi će trajati oko 20 meseci, da bismo do kraja 2023. izgradili potpuno novu infrastrukturu na koti 92. Preciznije, očekuje nas izgradnja pepelovoda, novih pumpnih stanica, kao i izgradnja novog bazena tehnološke vode. Onog momenta kada počne da radi kompletna novoizgrađena infrastruktura na koti 92, uslediće zatvaranje sadašnje infrastrukture sa kote 68. Treba naglasiti da ćemo postaviti novu dvoslojnu vodonepropusnu foliju, radi se o HDP i bentonitskoj foliji koja ima zadatak da onemogući prodor vode iz deponije u prirodnu sredinu. Radi se o velikom poduhvatu i značajnoj investiciji za ogranak „TE-KO Kostolac“ – dodao je Stević.
Vetrozaštitini pojas na istočnom obodu deponije dodatno je ojačan sadnjom sibirskog bresta i bagrema. Nasip je na ovom potezu podignut sa kote 92 na kotu 95. Planirano je da se na zapadnom potezu zasade bagrem i brest da bi se dodatno pojačala zaštita neposredne životne sredine. Ove vrste su izabrane namenski za sadnju na deponiji zato što imaju bujnu vegetaciju koja omogućava bolju zaštitu okoline. U budućem periodu biće formirano vodeno ogledalo i montiraće se pumpna stanica koja će biti plovećeg tipa.
− Kada bude završena izgradnja nove infrastrukture na koti 92, biće u potpunosti potopljene kasete 1 i kasete 2, što će dovesti do stvaranja vodenog ogledala. Ono što će biti novina jeste to da se procesna voda neće više izvlačiti iz crpnih stanica, već će postojati ploveća pumpna stanica koja će se kretati po površini vode. Na ovaj način u naseljima u okolini deponije neće biti razvejavanja pepela i šljake. Ovo je novo tehnološko-tehničko rešenje, koje će regulisati razvejavanje pepela i šljake, jer će sve biti potopljeno vodom – rekao je Branko Stević.
Dobra saradnja
U planu je povezivanje deponije sa Termoelektranom „Kostolac B“. Imaćemo sve neophodne radnike za rad na deponiji pepela i šljake. Na osnovu dosadašnje saradnje, imam samo reči hvale za kolege iz termoelektrane jer se svi dogovori realizuju bez problema i odlaganja. Takođe, treba istaći i zasluge rukovodioca Sektora za transport i deponovanja pepela u našem ogranku Jovana Tošića, koji rukovodi ovim projektom i daje nemerljiv doprinos dobroj realizaciji, rekao je Stević.
Izvor: EPS Energija Kostolac
